Miroslav Mika Antić: Rođendanska pesma

Ja mislim da smo svi redom

iz lepe ljubavi rođeni,

ogromne, čudne i drhtave

kao jasike zelene.

Posle su došle kolevke,

cucle i zubi, i ostalo.

I noći kad smo kmečali.

I pelene. Pelene. Pelene.

Svejedno je da li su oblaci

jesenjim nebom tumarali,

ili je košava bila,

ili je mećava bila,

ja mislim: oni su videli

sva sunca kad su nas stvarali.

Zato je kosa bebama

meka i topla kao svila.

Ja mislim da su se voleli

i mislim da su zamišljali

najlepše usne za nas,

najlepše oko i dlan.

I želeli su da budemo

najbolji na ovom svetu.

Da li se ikad upitaš,

ličiš li na njihov san?

Mama i tata su stari već

i kažu: ljubav vene.

A ljubav njihova ostaje

i u nama se širi.

I nastavlja se. Nastavlja

u nekom malenom švrći

što će iz našeg srca

uskoro da izviri.